Okrugli sto u okviru "Nedelje zelene akcije 2022" Pokreta za zaštitu potrošača - Srbije


Otvaranje i uvod u Temu:

  • Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača-Srbije;

Potrošači Srbije u stvaranju održive budućnosti i zdrave Planete:

  • Slađana Petrović, načelnica Odeljenja za zaštitu potrošača;

Zadrugarstvo u funkciji održivog razvoja:

  • Dr Jasmina Mijailović, zamenica predsednika Zadružnog saveza Srbije;

Ostvarivanje prava potrošača na zadovoljavanje osnovnih potreba u uslovima enormnog rasta i administrativnog određivanja cena hrane:

  • Vesna Perinčić, predsednica Republičke unije potrošača Srbije


Siže Projekta za učesnike Okruglog stola.pdf





Preuzeto sa: "Zajednicom deljenja do održive budućnosti i zdrave planete" (mc.rs)



Kada mu trgovac odbije reklamaciju, potrošač ne mora odmah da pokreće sudski postupak, već ima mogućnost da, preko Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, traži vansudsko rešavanje spora. Ministarstvo mu, onda, dodeljuje jednog od 30 medijatora, a postupak medijacije, prema rečima Vesne Perinčić, zakonskog zastupnika Republičke unije potrošača, može da traje najduže 30 dana. Ovo je omogućeno od juna meseca, a do sada je pokrenuto više od 130 postupaka medijacije - koji su ustupljeni telima za vansudsko rešavanje spora. Sagovornica N1 ukazuje da je teret dokazivanja na trgovcu i da u slučaju da odbije reklamaciju upravo trgovac mora da dokaže da je za, na primer, oštećenje - kriv potrošač.


Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija u junu je usvojilo pravilnik i obrazac predloga čime je počela primena vansudske zaštite potrošača u Srbiji. To je, prema rečima Vesne Perinčić, još jedan vid zaštite potrošačkih prava, koji može da se pokrene tek po okončanoj reklamaciji , ali pre pokretanja sudskog postupka.


Medijacija je, kaže sagovornica N1, postojala i ranije, ali je sada to vansudsko rešavanje sporova koje nadzire ministarstvo.

„Na sajtu se nalazi obrazac predloga, ceo postupak je jednostavan za potrošače – ispuni se obrazac predloga, podnese se račun i dokaz da je okončan postupak reklamacije. Obrazac se predaje lično, mejlom ili poštom. Ministarstvo ima objavljenu listu tela za medijaciju, ima ih 30 , i medijator se određuje prema teritorijalnom principu“, navodi Perinčić.

Ovo je, objašnjava, poseban institut, iznad klasične medijacije, koji kontroliše ministarstvo.

„Potrošač ga pokreće kad je završena reklamacija trgovcu kojom potrošač nije zadovoljan. Pre pokretanja sudskog spora, potrošač može da pokrene ovaj postupak medijacije koji je mnogo brži, i traje maksimalno 30 dana“, navodi sagovornica N1.

Trgovci inače, kako dodaje, poštuju rokove utvrđene Zakonom o zaštiti potrošača. Ali najčešće samo kada je reč – o formi.

„Teret dokazivanja je na trgovcu – on mora da dokaže, prilažući nalaz analize nekog tela, da je potrošač oštetio patiku neadekvatnim održavanjem, na primer, a ne da je greška u proizvodnji“, ističe Vesna Perinčić.

Potrošači se, osim na kvalitet patika i sportske opreme, žale, ističe sagovornica N1 – na usluge elektronskih komunikacija, komunalne usluge,…


Šta je sa registrom „Ne zovi“


Predviđeno je da registar „Ne zovi“ zaživi najkasnije do isteka godinu dana od početka primene novog Zakona o potrošačima (20. decembar 2021.). Čeka se da ministarstvo usvoji pravilnik i obrazac kako bi potrošači dobili još jedan vid zaštite od nasrtljivih trgovaca.


„Taj registar olakšaće zaštitu prava potrošača, pogotovo onih koji pripadaju starijoj populaciji koji su žrtva nasrtljive poslovne prakse trgovaca. Ti trgovci su istrenirani kako da nastupe prema posebno osetljivim kategorijama potrošača. Jer, posle nastaje problem kada rodbina kaže da su prevareni – kako da se vrati ta roba – skupi masažeri, posteljine od više stotina hiljada dinara“, navodi ona.

Ovaj registar funkcioniše po principu – ko u njega upiše svoj broj telefona, trgovac ne sme da ga zove i nudi kupovinu proizvoda i usluga.

Potrošač popunjava obrazac, podnosi ga svom operatoru elektronskih komunikacija, a ona ga prosleđuje regulatornom telu, koje potom objavljuje listu telefona koje trgovci ne smeju da pozivaju.




Preuzeto sa : "Zaštita potrošača: Šta posle odbijene reklamacije, a pre odlaska na sud (n1info.com)"



Uz najavljeno poskupljenje struje i teške zime, izvesno je da će rasti cene i drugih usluga i proizvoda. Uz sve to, najavljeno povećanje minimalca svakako ne pokriva i minimalnu potrošačku korpu. Minimalna zarada sada iznosi 35.000 dinara, pregovara se da se poveća na 40.000, dok minimalna potrošačka korpa na mesečnom nivou iznosi 44.000 dinara. Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača kaže da se očekuje da će cene svakako da rastu i da je neophodno da Vlada nastavi da donosi uredbe kojima se ograničavaju cene osnovnih životnih namirnica. Ona ukazuje i na problem neusklađenosti cena potrošačke korpe i minimalnih zarada u Srbiji.


Perinčić je za N1 objasnila da se u uslovima slobodnog formiranja cena, Vlada putem mera ekonomske politike stara o stabilnosti tržišta i cena, a to čini putem uredbi, poput onih o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, kao i cena hleba.

Problem je, međutim, što su one na snazi do 31. avgusta, dakle još svega nekoliko dana. Perinčić navodi da je i nakon toga potrebno da se i dalje tržište reguliše putim novih uredbi.

„Cene će svakako da rastu“, rekla je ona i dodala da je problem to što nemamo zvaničnu informaciju na sajtu Ministarstva trgovine o tome koliko iznosi sada potrošačka korpa – prosečna i minimalna da bi se putem pregovora uskladile zarade zaposlenih sa potrošačkom korpom, budući da su podaci koji su nam dostupni iz maja meseca.

Prema tim podacima, za minimalnu potrošačku korpu potrebno je 44.000 dinara, za prosečnu 85.000 dinara a to ne prati zarade zaposlenih, budući da je minimalna zarada oko 38.000 dinara, a prosečna oko 74.000 dinara. Minimum koji se očekuje je da se uskllade zarade sa minimalnom, odnosno prosečnom potrpošačkom korpom, kaže Perinčić.

Ona ukazuje i na problem koji se pojavljuje zbog rasta cena goriva, na osnovu čega turističke agencije dižu cene aranžmana koje su građani već uplatili.

Prema njenim rečima, zakon o zaštiti potrošača i o turizmu predvideo je obaveze turističkih agencija da ne smeju da povećaju cenu putnog aranmžamana ako to povećanje nije ugovoreno i ako nije dato pravo porošaču da mu se umanji cena aranžmana ako se cena goriva smanji i za to su propisane visoke novčane kazne za agencije.

Ako putnici sklope ugovor sa propisanom jednom cenom aranžmana, a ona se poveća zbog cene goriva, oni mogu da podnesu prijavu turističkoj inspekciji pod uslovom da povećanje nije obuhvaćeno ugovorom i ako nisu dobili obračun u kom je obrazloženo da je došlo do povećanje cene goriva, a taj izveštaj daje Er Srbija turističkim agencijama, istakla je Perinčić.


Preuzeto sa N1: "Perinčić: Cene će nastaviti da rastu, problem odnos minimalca i potrošačke korpe (n1info.com)"