top of page
  • RUP

Инспекција појачала контролу хране, апел грађанима да купују само декларисану робу

Updated: Apr 13, 2023



Ускршњи празници не могу да прођу без јаја, меса, рибе. То је уједно период када се неретко купи више хране него што се употреби. Због тога су све очи упрте у трговце – и то колико је оно што се купује безбедно. У инспекцији кажу да су појачали контролу и апелују на грађане да купују само декларисану робу код регистрованих продаваца.



Колико су намирнице које се свакoдневно користе безбедне – вечита је дилема купаца. Сумњу да ли је свеже и да није третирано недозвољеним хемикалијама, тешко је уклонити. Зато се пазари на провереним местима, било да су то тезге или радње. И поред тога, дешава се да се из куповине кући донесе покварен производ.






Највише се сумња у исправност и квалитет меса. Посебно ако промени боју или пени при припреми. Већ самлевено не сме да се нађе на рафовима осим ако је упаковано, или је роштиљска мешавина.

Весна Перинчић из Републичке уније потрошача наводи да се купци често жале да трговци не желе да им самељу месо.

"Међутим, трговац има обавезу да самеље, јер код претходно млевеног меса нема ознаке ни када је самлевено, ни који је састав, ни датум клања, ни на којој фарми је узгајано", напомиње Перинчић.

Колико су овакве ситуације честе – РТС није добио одговор од инспектора. У Министарству кажу да су сви на терену због појачане празничне контроле.

У писаном одговору тврде да је надзор непрекидан од производње до продаје – у месарама, маркетима, продавницама деликатеса, млечних производа, рибарницама и на зеленим пијацама.

Ветеринарска и Фитосанитарна инспекција наводе да је у 2022. години из промета искључено и уништено више од 30.000 килограма меса и месних производа, више од 10.000 литара млека и млечних производа, 800 килограма рибе, 10.000 јаја и производа од јаја.

"Реч је о неадекватно чуваној храни, без доказа о пореклу, са неправилном декларацијом, истеклим роком трајања и сл. Што се тиче воћа и поврћа, оно које се продаје у регистрованим објектима је безбедно. Из увоза је стигло око један одсто производа који не одговарају параметрима безбедности", додаје се у саопштењу.

Све што се нађе на рафовима у маркетима или на пијачним тезгама мора да прође безбедносну контролу, од брашна, млека, преко кора за питу, до колача, сокова и осталих намирница.

У последње време примећена појава афлатоксина

У лабораторијама које се тиме баве кажу да је проценат производа који нису безбедни, а дођу код њих на контролу, веома мали.

"Код нас доносе узорке, од пољопривредних газдинстава до великих компанија које се баве производњом хране. Можемо да закључимо да је пет до 10 посто неисправних узорака. Најчешћи су проблеми са микробиолошком исправношћу намирница, а у последње време примећена је појава афлатоксина, првенствено у кукурузу и у производима од кукуруза", каже директор "Југоинспекта" Горан Вучковић.

Храна у Србији подлеже европским стандардима. Иако Србија није чланица, сваки пут када се у Европској унији утврди да је неки производ небезбедан – и код нас се превентивно повлачи из продаје. Као у случају виршли у којима је откривена листерија.


3 views0 comments

Recent Posts

See All
bottom of page