top of page
RUP

Kako funkcionišu mehanizmi prevara tokom Crnog petka: Osim manipulacije cenama, prodavci izazivaju strah kod kupaca


Prodavci u Srbiji u sve većoj meri koriste Crni petak (Black Friday) kako bi uvećali zaradu, dok s druge strane, potrošači ovaj dan vide kao "praznik popusta", misleći da su kupovinom uštedeli novac. Pitali smo stručnjake, na koje načine prodavci manipulišu kupcima, i na šta potrošači treba da obrate pažnju ukoliko se odluče na kupovinu.

Svakog novembra, trgovci širom sveta "oživljavaju" zagonetne potrošačke porive kod ljudi, što neretko rezultira i fizičkim obračunima kupaca, uglavnom zbog televizora.



Crni petak nosi i zanimljive statistike koje pokazuju da je ovaj dan od izuzetne važnosti za ekonomiju i maloprodaju.

Na primer, tokom prošlog Crnog petka, američki potrošači potrošili su više od devet milijardi dolara na onlajn kupovinu, a trend je takav da je onlajn kupovina tokom ovog dana u porastu iz godine u godinu.

Što možda znači da ćemo u budućnosti moći da vidimo sve manje sukoba kupaca u tržnim centrima oko proizvoda, ali definitivno ne znači da postoji šansa da će ljudi manje trošiti na ovaj dan.


Da li je Crni petak prevara za potrošače, kopirajterka Vanja Bahilj na početku razgovora za Euronews Srbija ističe da to možda ne bi smela da nam kaže, ali da je njen lični i profesionalni dojam da Crni petak to zapravo jeste.

"Nije to onako kako bude u Americi, kada su popusti stvarno takvi da možete da kupite za neke male pare neke stvari koje koštaju stotine dolara", kaže ona, navodeći da "kod nas još nije takva euforija".


"Amerikanci kampuju pred prodavnicama, obaraju servere kada onlajn kupuju na Crni petak. To je kod njih i mnogo duža tradicija. To je, valjda, prvi petak posle Dana zahvalnosti. E sad, mi smo to usvojili, to su jedina dva datuma koje smo usvojili, možda i jedini oko kojih ne debatujemo, jer oko Dana zaljubljenih još uvek debatujemo, ali nismo usvojili još te popuste", dodaje ona.



Koji su najčešći marketinški trikovi?

Kada je reč o tzv. marketinškim trikovima, Bahilj objašnjava da je sve ukorenjeno u ljudskoj psihologiji.

"Tu postoji nekoliko psiholoških mehanizama. Jedan mi popularno zovemo "fear of missing out", a to se u stvari odnosi na averziju prema gubitku. I vi se zapravo više nasekirate ako nešto izgubite što mislite da vam pripada nego što se radujete kada nešto dobijete. Tako da ako ste online rezervisali nešto ili čekali popust ili napunili svoju korpu i to vam se rasproda, vi ćete zapravo biti frustrirani nego što ćete se radovati ako to uzmete", objašnjava naša sagovornica.


Dodaje da je "igranje na strah", jedna od ključnih strategija, ali i da postoje i drugi načini manipulacije.


"Postoji taj strah, postoji moment socijalizacije, gde vi zapravo učestvujete u nečemu u čemu učestvuje celo društvo, ili vi bar imate dojam da u tome učestvuje celo društvo, pa postoji taj efekat mase, efekat stada", nabraja ona.


Ukazuje i na to da potrošači više cene stvari kojih nema dovoljno.


"I marketari i trgovci na to igraju tako što vam kažu da je to limitirana ponuda, to ima samo danas, ima samo deset komada, ostaje još jedan komad, vi ako sad ili nikad, i otprilike su to psihološki mehanizmi na koje se proigrava i koji dosta dobro deluju", kaže Bahilj.


Pa ipak, kako kaže, ti mehanizmi utiču na sve, pa i na one koji znaju o čemu je reč.

"Rade i na meni, mada ja mogu malo da se iskontrolišem, ali rade i na meni i ja napunim korpu. Ja se zapravo obradujem ako ne stignem na vreme da kupim jer pomislim da sam na taj način uštedela. Ali ništa nisam uštedela, samo nisam nerazumno potrošila", zaključuje ona.


Gavrilović: Kupci nam se javljaju zbog obmana

Da potrošače ne očekuje ništa specijalno tokom dana velikih popusta, tvrdi Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva.


Takođe naglašava da u Srbiji nemamo prilike da vidimo redove kupaca za Black friday, kao što je to slučaj u Americi.


"To pokazuje da ne postoji potreba, niti da postoji stimulans u smislu značajnog popusta koji bi rekao nekome - hej hajde možda da uzmem i slobodan dan ili da odem pre posla u kupovinu. Dakle, to dovoljno govori o tome da ti popusti nisu ništa značajni", objašnajva Gavrilović.

Kada je reč o marketinškim trikovima, zaštitnik potrošača nam navodi primer kupca koji im se prethodnog dana javio zbog "obmane" prilikom kupovine patika.


"Pratio je cenu patika koje je hteo da kupi, krajem oktobera su te patike bile na sniženju 50 odsto. Dakle, koštale su 20.000 i snižena im je cena na 10.000, a onda sada, tokom Crnog petka, one koštaju 12.000 dinara. Dakle, 2.000 dinara su skuplje nego što su bile krajem oktobra. Čovek ih neće kupiti, pratio je cenu i poslao nam je da objavimo čisto da se vidi šta pojedini trgovci rade", ispričao nam je Gavrilović.


On je uveren da svako ko prati cene, može da zaključi da li je reč o popustima ili ne, ali i da treba proveriti ponudu drugi prodavaca.


"Imali smo situacije da prodavac oglašava cenu kao crni petak, a onda kad uporedimo sa standardnom cenom nekog drugog prodavca, vidimo da je ovde čak i malo jeftinije nego ova Black Friday ponuda", dodaje naš sagovornik.


Upitan, šta bi savetovao kupcima tokom Crnog petka, Gavrilović kaže da je najpre važno uporediti cene i pogledati ponudu drugih prodavaca.


"Tek onda treba da se odabere najpovoljnija opcija i da se uporedi, da se vidi da li je to stvarno popust ili samo marketinški trik", kaže on.


Ističe i da je proveravao kakva je situacija u regionu te da, u Srbiji i okolnim zemljama ne postoje značajniji popusti, kao što je slučaj u zemljama Zapadane Evrope ili Amerike.


"Evo jutros sam gledao recimo reklame u Americi koje se tiču Cnog petka. Recimo, laptop sa 350 snižen na 200 dolara, televizor sa 550 snižen na 300. Dakle, 250 dolara uštediti na televizoru nije mali novac. A ovde recimo, taj popust ako bude, bude par hiljada dinara i postavlja se pitanje da li je to u stvari bio pravi popust", zaključuje Gavrilović.


Perinčić: Prodavci podizali cene pred Crni petak

S druge strane, Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača kaže za Euronews da je dobar marketing zaslužan za popularnost Crnog petka.


"Dok je na Zapadu, na primer, tehnička roba koja je bila po ceni od 500 eura, sada 50 eura za crni petak, pa se logično stvaraju gužve. Kod nas tih popusta nema, nema lišavanja zaliha od strane trgovaca, dakle nije identična situacija i zbog nedovoljno razvijene konkurencije, ali i zbog toga što trgovci uglavnom koriste taj moment da ekstra zarade, ali na štetu potrošača", kaže Perinčić.

Uprkos polemikama, ona objašnjava da sniženja u Srbiji nisu tako velika, poput onih U SAD.


"Mi kad pogledamo cenu, to jeste neko sniženje od 30 pa čak i 40 odsto. Međutim, vode se polemike oko toga da su te cene prethodnih dana povećane da bi danas bile fiktivno snižene", jasna je Perinčić.


Navodi i da je njihovo udruženje angažovalo stručnjake koji su vršili analizu posebno za tehničke proizvode.


"Zaista su prethodne cene bile niže nego što su oglašene za Crni petak ili čak od nekih trgovaca za ceo Crni novembar, a naravno to će se protegnuti i na Crni vikend", kaže ona, navodeći da su istraživanjem došli do zaminljivih nalaza.


"Ustanovili smo da je cena bila niža, pa je znatno povećana, a zatim za potrebe Crnog novembra snižena, ali ne u onoj meri kolika je bila prvobitna cena, tako da je u pitanju očigledna obmana potrošača", kaže ona i savetuje potrošače da prate cene kako bi se zaštitili.


Šta kaže zakon?

"Pošto ceo tim marketinških stručnjaka radi na tome da izazovu kod potrošača želju za posedovanjem odgovarajućeg, odnosno baš njihovog proizvoda, onda se služe najstarijim načinom komunikacije sa potrošačima, a to je oglašavanje. Međutim, ta oglasna poruka mora biti tačna, potpuna, određena i mora biti u skladu sa zakonom. u skladu sa dobrom poslovnom praksom, u skladu sa dobrim običajima. Ne sme potrošača dovesti u zabludu u pogledu cene, načina na koje je cena formirana, a posebno u pogledu posebnih pogodnosti u pogledu cene", navodi ona.


U tom pogledu, Perinčić ističe da je potrošač - kada je u pitanju zakon - zaštićen.


"Cena ne sme biti u zanemarljivo kratkom vremenskom periodu objavljena po staroj ceni pa onda da bude na sniženju. Isto tako, najmanje jedna petina robe mora biti zastupljena u asortimanu trgovca u svakom prodajnom objektu trgovca koji je oglasio sniženje. Ako je oglasio 70 odsto, najmanje jedna petina robe mora biti na tom procentu sniženja", zaključuje naša sagovornica.


A mi smo jutros pitali građane da li i kakve kupovine planiraju za Crni petak. Anketu možete pogledati u videu ispod.






1 view0 comments

Comments


bottom of page