Meso bez dokumentacije: Da li znamo šta jedemo?

Tokom maja meseca, veterinarski inspektori otkrili su u više objekata u Srbiji koji prodaju meso i mesne prerađevine da su proizvodi pušteni u promet van zakonskih okvira - bez žiga, deklaracije ili dokaza o poreklu. Ranije u toku meseca, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da se preko Uprave za veterinu nastavlja sa sprovođenjem pojačanih nadzora nad prometom hrane životinjskog porekla. O tome koliko je hrana životinjskog porekla koja je puštena u promet sigurna za građane i da li je potreban dodatni oprez prilikom kupovine - za Insajder govore načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije Ljiljana Ivanjac i Milija Palamarević, dr veterine i predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije.

Načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije Uprave za veterinu Ljiljana Ivanjac kaže za Insajder da se od početka maja sprovodi pojačani nadzor vanredne službene kontrole. Kako pojašnjava, kompletna veterinarska služba Uprave za veterinu sprovodi niz akcija na teritoriji cele Srbije.

“Kada kažem hrane životinjskog porekla, kontrolišemo apsolutno pogone za proizvodnju, preradu i skladištenje, kao i prometovanje mleka, proizvoda mleka, mesa, proizvoda od mesa, tu dolaze još i ribe, jaja i drugi mešoviti, proizvodi. Cilj ove akcije je bio praktično da se kontrolom hrane, a posebno hrane koja je ilegalnog porekla, znači ne znamo praktično njeno poreklo, spreči eventualno mogućnost unosa virusa bolesti slinavke i šapa”, izjavila je načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić krajem aprila izjavio je da je predvideo tri kratkoročna cilja za prvih 100 dana rada Vlade, kako je tada rekao, to je “uvoz prirodnih grla, pre svega svinja, nalaženje rešenja za smanjenje aflatoksina i ‘pošteno’ deklarisanje proizvoda”.

Milija Palamarević dr veterine i predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije komentarišući meso koje je u prometu bez adekvatne dokumentacije, postavlja pitanje “zašto Ministarstvo poljoprivrede ne spusti granicu za uvoz mesa koji je jedino u našoj državi 12 meseci za smrznuto meso, sve druge države u Evropi imaju šest meseci?”.

Načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije kaže da se oslanjaju na Zakon o bezbednosti hrane, a kako objašnjava, po tom Zakonu proizvođač daje rok trajanja mesa na osnovu analiza održivosti.

“Jeste kod nas taj rok, ali ne za sva mesa. Nama je to stari pravilnik još iz Savezne Republike Jugoslavije i trebalo bi da ga menjamo jer se i tehnologija proizvodnje i ceo sistem kontrole nad mesom praktično promenio. U suštini, što je čistiji, bezbedniji pogon, ispoštujte sve procedure, od osoblja koje radi higijene podova, plafona, opreme, alata kojima se radi, vazduha u prostorijama, pa onda plus i životinje koje su predmeti obrade, hrane se sada drugačijom hranom, brže su transporti, brže je linija klanja, tako da praktično u današnje vreme u odnosu na ovaj stari pravilnik imate bezbedniju sirovinu. I Evropa je to shvatila i to je i primenila u svojim propisima, mi još uvek držimo taj oprez da ipak bude malo duže zato što naši subjekti sporo usvajaju te neke navike, da tako kažem”, navela je Ivanjac.

Dalje je pojasnila da se za proizvode koji se uvezu u zemlju “poštuje i pazi na to da kada meso uđe u našu zemlju, u odnosu na obim proizvodnje i brzinu plasmana na tržište to budu rokovi da može u kratom vremenu da se iskoristi”.

“Ne dozvoljavamo uvoz mesa koje je pred nekim istekom roka u Evropi. Mi imamo uslove prilikom izdavanja rešenja za uvoz, između ostalog jedan od uslova je da nam uvoznik kaže gde će meso da se upotrebi, za koju vrstu proizvoda, za koji način proizvodnje i u koje fabrici. Na taj način pratimo dinamiku upotrebe mesa. A neko hoće da uveze meso koje ima rok godinu dana, ne sme da pokrene to meso da uđe u našu zemlju, ako mu od momenta ulaska u našu zemlju ne preostaje tih šest meseci, tako da nema šanse da bude pod istekom roka”, govori za Insajder Ljiljana Ivanjac.

Palamarević konstatuje da se mora tačno znati i koliki je randman mesa.

“Zašto veterinarska inspekcija u našim klanicama ne vrši jasnu kontrolu u smislu, da mora da ima ulaz, to je znači grlo koje dolazi na klanje, za to grlo se tačno zna koliki je randman mesa. Šta znači randman mesa? Ako bik ima 600 kila koji se kolje, maksimalan randman mesa može biti 60 odsto, sve ostalo su, znači, kosti, koža, iznutrice, ako su krave u pitanju i vime. Tačno se zna koja količina mesa u maksimumu može biti od grla koja su došla na klanje”, objašnjava za Insajder Palamarević.

U vezi sa kontrolom randmana mesa, načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije komentariše da je njihovo zaduženje - kontrola bezbednosti, ispravnosti i kvaliteta u kontekstu kategorizacije mesa.

“Da ne bude obmane, da neko na primer ne pošalje na tržište kolenicu, nazove je butkica. Što se randmana mesa tiče, mi u našim sveskama, to su sveske koje su još uvek važeće iz starog zakonodavstva, ali na snazi su ti propisi, mi unosimo praktično kolika je bila težina životinje na početku, a koliko se mesa dobilo na kraju. Ali u suštini da li mi tu imamo nekog uticaja da sugerišemo da li je radman slab ili nije slab - ne, to je na klaničaru, to je na onome ko koristi to meso. Ministarstvo je napravilo jedan pravilnik koji govori o klasifikaciji trupova na liniji klanja, to je nešto opet što veterinari i veterinarski inspektori ne rade, ali to će raditi obučeni ljudi i sa tim u vezi, mi hoćemo da napravimo standard - da imate stoku koja je za klanje u standardu, da trupovi koji su manji kvalitetni budu odbačeni za preradu, a da, na primer, bolje meso, bolji trupovi idu u sirovo meso. To je ideja i to će se u skorijem vremenu uspostaviti”, poručila je Ljiljana Ivanjac.

Predsednik udruženja odgajivača goveda centralne Srbije navodi da svaka klanica mora "da vodi knjigu evidencije i knjigu klanja, kako bi se tačno znalo da svako grlo koje se zakolje dolazi sa brojem".

“Na taj način što naša država dugi niz godina dozvoljava klaničarima da praktično meso uvoze po dosta nižim cenama zamrznuto i preko 12 ili 12 meseci staro i plasiraju ga u prodavnicama stanovništvu kao meso koje je od juče iz klanica je apsolutno i dovelo do uništenja stočnog fonda. Očigledno je da Ministarstvo poljoprivrede ima želju, jer je uvidelo koliko je uništen stočni fond, a ako pričamo o tome, mi smo sa pet miliona svinja pali na negde oko dva miliona svinja, što je apsolutno poražavajuće za našu državu. Apelujemo i tražimo od ministra poljoprivrede da još rigoroznije pooštri mere da bi se ispravilo to što radi naša klanična industrija, ali naša klanična industrija je apsolutno ekstra profiter koji se bavi trgovinom. Ne klanjem, nego trgovinom”, rekao je predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije.

Kako dodaje, količina stoke koju oni guraju u preradu je “samo apsolutno pokriće za ono što se doveze i bave se trgovinom”. Navodi da kada bi se uvele mere kojima bi se vršila kontrola porekla mesa, “to znači izbaciti iz trke sve količine mesa koje dolaze iz uvoza i smrznute su preko šest meseci”.

Na terenu problematična situacija

Ljiljana Ivanjac govoreći o slučaju u Aleksandrovcu, objašnjava da su pronašli meso za koje nisu imali podatke o njegovom poreklu niti prateću dokumentaciju, dodaje da je reč o registrovanom objektu, koji je od Ministarstva poljoprivrede Uprave za veterinu dobilo rešenje da ispunjuava uslove delatnosti klanja i prerade mesa.

“Dakle, prijavom, nakon koje je usledio vanredni inspekcijski nadzor ovog objekta, mi smo otkrili da u tom objektu, mimo regularne smene rada u kojoj je bio naš inspektor, vlasnik te klanice je zaklao životinje za koje nije imao prateću dokumentaciju koja je obavezna. To podrazumeva da je životinja koja je pristigla u klanice, uz nju je trebalo da stigne i ta prateća dokumentacija, pasoš za životinju i takozvano zdravstveno uverenje, odnosno trebalo je da te životinje, budu obeležene ušnim markicama. To je znak da su životinje pod nadzorom veterinara, odnosno da su pregledane i da su pod kontrolom u smislu da nisu obolele od nekih zaraznih bolesti koje se mogu preneti putem hrane”, rekla je načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije.

Dalje navodi da su “trupove životinja otkrili u klanici - kao meso”, kako kaže, inspekcija je sprečila da takvo meso izađe u promet. Prema njenim rečima, to meso su proglasili nebezbednim, povukli ga iz prometa i naložili neškodljivo uništenje.

“Drugi objekat koji se pominje u mesecu maju u okviru naših planiranih kontrola je u Moravičkom okrugu. Ovde govorimo o objektu koji nije odobren i nije registrovan od strane Ministarstva Uprave za veterinu. Takođe smo, po prijavi građana, otišli na adresu koja nam je data i tom prilikom otkrili sveže meso i proizvode od mesa u tom objektu, i praktično problem u ovom objektu je bio što objekat nije imao odobrenje za rad od strane Ministarstva, što znači da nije bio pod nadzorom veterinarske inspekcije i da praktično sve što se obavljalo u tom objektu u smislu delatnosti prerada i proizvodnje proizvoda od mesa ne može da ima oznaku bezbednosti. I u tom slučaju smo mi dali rešenje za povlačenje 14,5 tona mesa i prerađevina.

U maju zabeleženo više slučajeva mesa u prometu bez dokumentacije

U prethodno spomenutom saopštenju Ministarstva poljoprivrede, stoji da je pojačani nadzor nad prometom hrane životinjskog porekla deo redovnog angažovanja nadležnih službi i da “ne treba da izazove zabrinutost”.

Dodaje se da je tokom maja u Somboru na jednoj od tezgi na pijaci, zatečeno 69 kilograma suhomesnatog proizvoda bez žiga, deklaracije ili dokaza u poreklu, dok je u registrovanom objektu za preradu mesa u Kljajićevu pronađeno 33 kilograma proizvoda “bez mogućnosti utvrđivanja porekla i bez dokumentacije o sledljivosti”, a kako se navodi preduzete su i mere u skladu sa zakonom.

Navedeni su i slučajevi u Kanjiži gde je utvrđeno da su mlečni proizvodi, riba i hrana za životinje bez adekvatne dokumentacije, te da su povučeni iz prometa. Takođe u Srbobranu je u neregistrovanom objektu zatečena hrana životinjskog porekla bez žiga i pregleda veterinarskog inspektora.

Ljiljana Ivanjac kaže da je to bilo za vreme prvomajskih praznika i da su tada bile zaplene hrane bez porekla na pijacama.

“To je uglavnom bilo po Vojvodini i tu je bila hrana koja je ilegalnim putem uneta iz Mađarske u našu zemlju. i to nije praktično da vam kažem ništa novo jer na tezgama u Vojvodini, pa i Beogradu imalo dosta mađarskih proizvoda. Mi smo zbog toga pokrenuli ovu akciju praktično da sprečimo, kažemo, opet unos ovog virusa slinevke i šapa, jer Mađarska je zaražena tim virusima, pa je moguć prenos hranom. A druga stvar je bila da zaista pokušamo da damo svoju doprinos kao inspekcija, kao služba sprečavanja sive ekonomije”, poručila je Ivanjac.

Naveli su u saopštenju da je posle toga sva hrana proglašena nebezbednom i upućena na uništenje.

Najveća količina nebezbedne hrane otkrivena je 10. maja u Horgošu, gde je veterinarski inspektor prekontrolisao zaustavljeno vozilo u kome je pronađeno 900 kilograma mesnih i 160 kilograma mlečnih proizvoda bez ikakve prateće dokumentacije i prevezenih na neodgovarajućoj temperaturi bez mogućnosti utvrđivanja porekla.

Ljiljana Ivanjac navodi da je uspostavljen sistem kontrole svih transportnih sredstava koja prolaze preko graničnog prelaza kod Horgoša.

“To znači i kamiona koji transportuju hranu, ili bilo koju drugu vrstu robe, sve je u obavezi i putnički i transportni prevoz da prođe preko dezo barijera, a osim toga stavili smo znake upozorenja da se u našu zemlju ne može unositi hrana. To znači i hrana koja podrazumeva onu hranu koju putnik nosi sa sobom, sendviče i tako dalje. Sve u cilju ove akcije praktično vanredne koja podrazumeva da se iskontroliše hrana životinjskog porekla u prometu kako bi se sprečio ulazak virusa slinevke i šapa”, objašnjava načelnica Odeljenja veterinarske inspekcije.

Faktori koji utiču na potrošače prilikom kupovine mesa i prerađevina

Predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača Vesna Perinčić za Insajder govori da tržišna inspekcija ima ovlašćenja da vrši kontrole i redovne i vanredne i da vrši inspekcijski nadzor, bilo po prijavi potrošača ili bilo kog drugog zainteresovanog lica, što se, kako pojašnjava, tretira kao inicijativa za pokretanje postupka.

“Zbog toga što je reč o proizvodima koji su uglavnom uvezeni i kako su oni bez propisane dokumentacije, bez deklaracije, dakle bez uvoznih papira uopšte prošvercovani kod nas. A sa druge strane imamo situaciju da se ta roba od strane neregistrovanih privrednika, subjekata prodaje na pijacama, na haubama automobila, pored prodajnih objekata i tako dalje. Dakle, fizička lica kao neregistrovani privredni subjekti obavljaju privrednu delatnost što je zabranjeno zakonom o trgovini i naravno to je i povreda poreskih zakona”, izjavila je Perinčić.

Osvrnuvši se na klanične industrije za koje je rekao da se “bave trgovinom”, Milija Palamarević komentariše da one na dnevnom nivou prave “ozbiljnu količinu mesa koje naše klanice plasiraju kao sveže zaklano meso, a nema veze sa svežim zaklanim mesom”.

“Tu je osnovna problematika. To što je to meso je dosta jeftinije, je dovelo do toga da se cena mesa obori, to je korisno za stanovništvo, ali ono što jedu, kvalitet praktično ne ispunjava uslove uopšte za potrošnju, a na taj način se uništava stočni fond. Znači, to su cene niže od proizvođačke i praktično naš proizvođač ne može da opstane na proizvodnji mesa”, kaže Palamarević.

Da se potrošači okreću proizvodima koji su u ponudu po pristupačnijim cenama, potvrđuje i Vesna Perinčić, te objašnjava da se prvenstveno gleda cena, a ne gledaju da li proizvod ima propisnu deklaraciju

“Ne čitaju ko je proizvođač, kad je proizvedeno, dakle da li je u roku upotrebe i od čega je proizvedena, ali ni sastav proizvoda. Znači, to i sa te strane je i do potrošača koji moraju biti oprezni, odnosno moraju da posvete dužnu pažnju pri kupovini proizvoda, a to znači da ne kupuju proizvode koji nemaju deklaraciju, jer to direktno utiče i na ugrožavanje njihovog zdravlja, jer ne znaju ni kad je proizvedeno, ni ko je proizveo, ni sastav proizvoda koji konzumiraju” navodi predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača.

Milija Palamarević govori da postoje i zanatske klanice, ljudi koji drže pečenjaru, i u manjim količinama na nedeljnom nivou to meso plasiraju svojim potrošačima.

“Smatram da to uopšte nije štetno za potrošnju, sad Ministarstvo tu ne treba da se upeca i da to zloupotrebi pa da kaže, “mi smo uhvatili ove i ove”. Glavni krivci su ozbiljni prerađivači mesa, znači ozbiljne klanice, oni se bave trgovinom i uvozom zaleđenog mesa. Ne ti mali proizvođači”, zaključuje predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije.

Dok veterinarska inspekcija sprovodi nadzor, građanani dalje u nedoumici gde je meso provereno. Uprkos pristupačnijim cenama kod nekih podavaca, kvalitet ostaje upitan.

Preuzeto sa: https://www.insajder.net/teme/meso-bez-dokumentacije-da-li-znamo-sta-jedemo