top of page
  • RUP

RUP: Problem sa uvećanim računima za struju, formirana radna grupa za izmene Zakona



Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača kaže za RTS da proračun za majstorske popravke mora da sadrži specifikaciju usluga i saglasnost potrošača da je pristao da se usluge obave kako je specifikovano. Trenutno je, ističe, veliki problem potrošača sa uvećanim računima za utrošenu električnu energiju. "Nama lično su se obratili potrošači stambene zgrade, gde su za garažna mesta, samo za senzorsku rasvetu, umesto uvećanih 200-300, 400 dinara, dobili račune od 8.500 dinara", navodi Perinčićeva.


Vesna Perinčić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, izjavila da je Zakon o zaštiti potrošača to regulisao u članu 74, da je za pružanje usluga čija vrednost prelazi iznos od 5.000 dinara, trgovac u obavezi da izda potrošaču proračun.





"Dakle, taj proračun mora da sadrži specifikaciju usluga i saglasnost potrošača da je pristao da se usluge obave na način kako je to specifikovano. Ukoliko trgovac ne pruži proračun potrošaču sa specifikacijom i njegovom saglasnošću onda je u prekršaju za koji je nadležna tržišna inspekcija po prekršajnom nalogu, i tu je propisana kazna od 50.000 dinara“, navodi Perinčićeva. Pristajemo, dodaje, na sve samo da nam popravi nešto što nam je neophodno u kući, kao što su bojler, šporet. Napominje da postoje registrovani privredni subjekti koje možemo proveriti u APR-u i koji imaju sedište, matični broj, poslovno ime, adresu, kontakt telefon i to se sve lako proveri. "S druge strane, imamo neregistrovane privredne subjekte, to su fizička lica. I savet je da se uvek posluje sa registrovanim privrednim subjektom, jer onda imamo zaštitu koju pruža zakon. Dakle, onda imamo potpuno predugovorno informisanje i onda imamo i taj proračun koji je zakonska obaveza i znamo kome uputiti reklamaciju, dobijamo garanciju za izvedene radove, dakle tu je pružena kompletna pravna zaštita", objašnjava.

Prevare prijaviti policiji Zakon ne štiti od privatnih lica, navodi, zato što je ovde odnos između dva fizička lica i tada mogu da se preduzimaju druge mere. "Može da se prijavi ukoliko fizičko lice obavlja privrednu poslovnu delatnost i za poreski prekršaj, ali ukoliko je u konkretnom slučaju došlo do prevare od strane fizičkog lica, nadležna je kriminalistička inspekcija, dakle treba otići u stanicu milicije, prijaviti odeljenju za prevare i onda je to postupak koji se vodi po službenoj dužnosti, odnosno krivično gonjenje se preduzima automatski ukoliko je vrednost prevarne radnje iznad 5.000 dinara. U suprotnom se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi", kaže Perinčićeva. Prema njenim rečima, tržišna inspekcija bi trebalo da preduzima i preventivne radnje, da obilazi privredne subjekte da vide na koji način posluju. "Po prijavama tržišnoj inspekciji oni izlaze na lice mesta, dešavalo se i da ne mogu da nađu taj privredni subjekt, jer isključe telefon, bave prevarnim radnjama i u tom slučaju tržišna inspekcija sama podnosi prijavu, odnosno prijavljuje slučaj stanici milicije, odeljenju za prevare, a isto tako obaveštava i poresku inspekciju“, ističe Perinčićeva.

Formirana radna grupa za izmene Zakona Navodi da je formirana radna grupa za nove izmene Zakona o zaštiti potrošača i to bi moglo da se stavi kao predlog da se ustanovi neki limit za procenu stanja na terenu. Perinčićeva napominje da se dešava se da prodavac izbegava nadoknadu štete, odnosno kaže da to što se desilo nije u okvirima onoga što propisuje garantni list. "Vi imate zakonsku garanciju, to je tzv. saobraznost gde je trgovac u obavezi da obezbedi da proizvod nesmetano funkcioniše u roku od dve godine, da ima očekivana svojstva koja se ne odnose samo na funkcionalnost proizvoda, nego i na posebno ugovorena svojstva. Imate i dodatno izdavanje garantnog lista, dodatnu garanciju. Potrošač može da se obrati kako trgovcu, tako i proizvođaču po osnovu prava na osnovu izdatog garantnog lista. Sada trgovac u prvih šest meseci mora da dokaže, i na njemu je teorija dokazivanja da proizvod ima očekivana svojstva, odnosno da je potrošač nedostatak koji je reklamirao skrivio. Na primer, patike, da je došlo do mehaničkog oštećenja, neadekvatne upotrebe i tako dalje. Dakle, mora da priloži u prvih šest meseci neki dokaz, laboratorije i tako dalje. Posle šest meseci, teret dokazivanja je na potrošaču", ističe Perinčićeva. Ukazuje da nove izmene Zakona o zaštiti potrošača su upravo zbog toga što je prepoznato da potrošaču po odbijenoj reklamaciji ostaje jedino sudski postupak u mehanizmu vansudskog rešavanja potrošačkog spora, gde potrošač pred medijatorom može da reši sporni slučaj koji je besplatan. "Eto, to je neko prelazno rešenje da potrošač svoj problem reši neposrednom komunikacijom sa trgovcem a uz kontrolu Ministarstva unutrašnje i trgovine, dakle pre nego što pređe na sud. Zakon se sada skladno slaže sa novim direktivama i sada je tek formirana radna grupa, tako da smo svi spremili neke predloge kako da se unapredi zaštita potrošača", napominje.

Žalbe na utrošenu električnu energiju Trenutno je, ističe, veliki problem potrošača sa uvećanim računima za utrošenu električnu energiju. "Nama lično su se obratili potrošači stambene zgrade gde su za garažna mesta, dakle samo za senzorsku rasvetu, umesto uvećanih 200–300 dinara do 400, dobili račune od 8.500 dinara. Dakle, to su višestruko uvećani računi", napominje. Obraćanjem EPS-u su, ističe, dobili obrazloženje da je merno mesto, odnosno brojilo, u kvaru od januara 2021. godine. "Ovde treba napomenuti da je prema Zakonu o energetici dužnost energetskog subjekta da vrši redovne i vanredne kontrole. Dakle, ukoliko oni priznaju da je uređaj, merni instrument, u kvaru od januara 2021. godine i da je to ustanovljeno tek sada i ispostavljeno u julskim računima, jasno je da su oni svoju zakonsku obavezu da vrše redovne i vanredne kontrole prenebregli, što predstavlja privredni prestup za koji je propisana novčana kazna u rasponu od milion i po do čak tri miliona dinara", zaključila je Perinčićeva.










4 views0 comments

Recent Posts

See All
bottom of page