Sve kraći vek trajanja električne i elektronske robe, otpad pet puta brže raste od reciklaže

Godišnje se u svetu proizvede više od dve milijarde tona čvrstog otpada. Proizvodi imaju sve kraći vek trajanja i sve brže postaju otpad. Procenjuje se da će do 2030. godine samo količina električnog i elektronskog otpada preći 80 miliona tona godišnje. Evropska unija je uvela niz regulativa kojima želi da poboljša kvalitet električnih i elektronskih uređaja kako bi se smanjila količina elektronskog otpada, produžio vek trajanja uređaja i podstakla reciklaža. One će biti unete i u novi Zakon o zaštiti potrošača, koji bi u Srbiji trebalo da se usvoji do kraja godine.

Nekada su frižideri, šporeti, veš mašine, usisivači, trajali decenijama. Danas često traju taman toliko koliko važi garancija, pa i mnogo kraće, žale se kupci.

Elektronski i električni otpad je najbrže rastući otpad u svetu. Raste pet puta brže od dokumentovane reciklaže tog otpada, pokazuju podaci Globalnog monitoringa elektronskog otpada UN. Od 2010. do 2022.godine zabeleženo je povećanje od 80 odsto.

Na putu je povećanje od još 32 odsto, na 82 miliona tona 2030. godine. Taj otpad sadrži toksične materije koje zagađuju planetu, ali i dragocene materijale, a u njemu su protraćene milijarde dolara strateški vrednih resursa. Reciklira se petina tog otpada, a ostatak završava na deponijama, u neformalnoj reciklaži koja često znači spaljivanje radi vađenja metala.

"Inače i na nivou EU prepoznato je da se profit stavlja ispred potrošača i zbog toga je Direktiva o nepoštenoj poslovnoj praksi modernizovana. U januaru 2024. godine je i izglasano u Evropskom parlamentu da se ta direktiva počne primenjivati i to znači da ćemo i mi kao zemlja kandidat za pristup EU takođe tu direktivu da implementiramo u naše zakonodavstvo.Ona se odnosi upravo na zabranu ugrađenih kvarova i programirano zastarevanje tehničkih proizvoda", rekla jeVesna Perinčić, Republička unija potrošača.

I u Srbiji se svake godine povećava količina otpada, čemu doprinosi i kraći vek trajanja proizvoda, a za to su odgovorni proizvođaći. Prema podacima Ministarstva trgovine, prošle godine je evidentirano 9.700 prigovora nezadovoljnih kupaca.

"Potrošači se najviše žale na obuću, na belu tehniku, na odeću, na mobilne telefone. Potrošač prilikom izjavljene reklamacije ima pravo da ako se proizvod pokvario u roku od tri dana ima pravo da zahteva povrat novca ili raskid ugovora, ima pravo da zahteva i zamenu i opravku", rekla je Slađana Petrović, načelnica Odeljenja za zaštitu potrošača u Ministarstvu trgovine.

Ako kupac nije zadovoljan načinom rešavanja reklamacije može da se obrati Ministarstvu trgovine i Udruženjima za zaštitu potrošača.

"Utvrđeno je da proizvodi traju određeno vreme, koliko je rok garancije, posle toga se proizvodi bespovratno pokvare i mogu da se bace, čime se gomila tehnički otpad. Upravo zbog toga je doneta ta direktiva o nepoštajnoj poslovnoj praksi, odnosno usvojena i obaveza je da se implementira u zakonodavstvo zemalja EU i kandidata, pa i naše zemlje", navodi Vesna Perinčić, Republička unija potrošača.

Takođe, biće zabranjeno da se ističu oznake- ekološki prihvatljivo, biorazgradivo, energetski efikasno, ukoliko ne postoje sertifikati koji potvrđuju da je to zaista tako. To će umnogome poboljšati položaj potrošača i smanjiti gomilanje tehničkog otpada.

"Zakonom za zaštitu potrošača je inače predviđeno da je trgovac u obavezi da predugovorno informiše potrošača. To znači da pre nego što sklopi ugovor sa potrošačem da ga obavesti na koji način on može, u smislu dugotrajnosti proizvoda, da nabavi delove, gde može da nabavi delove, ko će da servisira taj njegov proizvod i nakon prestanka te zakonske garancije i te saobraznosti", rekla je Slađana Petrović, načelnica Odeljenja za zaštitu potrošača u Ministarstvu trgovine..

Potrošači se često dovode u zabludu, zavedeni robnom markom. Nije tajna da se kao isti brend zemljama koje su istočno tržište, prodaju proizvodi koji su znatno lošijeg kvaliteta.