top of page
  • RUP

Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača za Danas

Potrošnja u Srbiji tek na pola EU proseka: Od nas manje troše samo građani dve zemlje u regionu



Prema potrošnji jednog prosečnog domaćinstva u Srbiji, naša zemlja se i u 2022. godini našla pri dnu lestvice u odnosu na prosečnu potrošnju u Evropskoj uniji. Naime, prema podacima Eurostata, potrošnja građana Srbije prema paritetu kupovne moći na nivou je od samo 53 odsto prosečne potrošnje koju beleži EU. S druge strane, BDP po glavi stanovnika takođe po paritetu kupovne moći iznosi 44 odsto BDP-a Evropske unije po stanovniku. Jednaka situacija u Srbiji bila je i u 2021. godini, što ugrubo znači da je kupovna moć građana ostala na jednakom nivou. Osvrćući se na najnovije podatke, Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača, kaže za Danas da Srbija već 10 godina unazad, spada među najsiromašnije u Evropi. „Prema raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, preko 20 odsto ljudi u Srbiji je u riziku od siromaštva, dok je oko šest odsto u apsolutnom siromaštvu. Problem je što su cene, pre svega životnih namirnica, u Srbiji enormno skočile. Jasno je da sa našim tržištem nešto nije u redu kada uporedimo cene istih artikala u Srbiji sa onima, u recimo Nemačkoj ili Hrvatskoj“, pojašnjava Perinčić.



Naša sagovornica napominje da je osetna razlika između toga koliko građani zarađuju, a koliko zaista troše, ali da u najugroženiju kategoriju, osim građana sa minimalnim primanjima, spadaju i penzioneri.

„Kod nas je veliki problem taj što potrošačka korpa, i minimalna i prosečna, stalno beže zaradama zaposlenih, odnosno uvek je veca nego što su i minimalna i prosečna zarada. Recimo, za prosečnu potrošačku korpu potrebno je oko 100.000, a prosečna zarada zaposlenih iznosi oko 82.000, dok je minimalna zarada zaposlenih oko 40.000, a za minimalnu potrošačku korpu je potrebno oko 52.000 dinara. Zbog visine cena posebno su ugroženi penzioneri kojih ima oko 1.600.000, od čega oko milion njih prima ispod 30.000 dinara“, dodaje Perinčić.


Ona dodaje da su u cene ugrađena i inflaciona očekivanja, pa su zbog toga projektovane cene bile više. Takođe, da jedan od vodećih problena predstavlja nedostatak konkurencije.

Kako zaključuje, iz perspektive potrošača moguće je govoriti o sve manjoj potrošnji, odnosno tome da građani uglavnom kupuju samo najosnovnije životne namirnice, te da zbog konstantnih poskupljenja smanjuju i količinu proizvoda i prehrambene navike.

Podsećamo, brojevi o individualnoj potrošnji i BDP-u prema glavi stanovnika prikazuju materijalno blagostanje domaćinstva i veličinu ekonomije određene zemlje. Brojevi o individualnoj potrošnji takođe obuhvataju svu robu i usluge koje neko domaćinstvo kupuje, kao i usluge koje pružaju neprofitne institucije ili država, kao što su školovanje ili zdravstvena zaštita.

Najveću stvarnu individualnu potrošnju u prethodnoj godini imao je Luksemburg, koji je za 38 odsto prekoračio prosek. Druge zemlje koje su prešle ovaj prag su Nemačka za 19 i Austrija za 18 odsto.

Ipak, 18 zemalja EU nalazi se ispod proseka, a najniže stope zabeležene su u Bugarskoj (tek 33 odsto), Mađarskoj (28 odsto) i Slovačkoj (27 odsto).

Zemlje u kojima je individualna potrošnja ubedljivo najmanja su Albanija (40), Bosna i Hercegovina (42), Makedonija (51) i Srbija (53).


Kada je reč o ostvarenom BDP-u po glavi stanovnika, kao i prethodnih godina Luksemburg ostaje najbogatiji, a ispod njega se nalaze Irska i Danska.

Najniži BDP beleže Albanija, BiH, Makedonija, Srbija pa Crna Gora. U okviru Evropske unije najniži standard u prethodnoj godini imala je Bugarska, koja je bila za 41 odsto ispod proseka EU,a zatim Slovačka i Grčka.





2 views0 comments

Recent Posts

See All
bottom of page