Koliko košta ručak u restoranu u Srbiji - normalnost ili luksuz

Cene ugostiteljskih usluga u aprilu bile su za 10,9 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Taj skok se jasno oseća u kafićima i restoranima širom Srbije, gde građani sve češće razmatraju da li im je izlazak na ručak ili piće uopšte isplativ. U isto vreme, prosečna plata u januaru gotovo da se poklapa s iznosom prosečne potrošačke korpe, dok je minimalna zarada tek neznatno iznad osnovnog paketa potrepština. Ali – šta ta korpa zaista sadrži, a šta ostaje van nje? I, ključno pitanje: da li je odlazak u restoran u današnjoj Srbiji postao luksuz?

Predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača Vesna Perinčić i predsednik Udruženja noćnih klubova i barova Miša Relić u razgovoru za Insajder složili su se da je na cene uticalo više različitih faktora što je rezultiralo njihovim porastom.

Perinčić smatra da je postojeća promena cena u ugostiteljskim objektima rezultat nekoliko činilaca.

“To je uzročno-posledična veza, odnosno sistem spojenih sudova, dakle poskupljuju cene osnovnih životnih namirnica i najviše potrošači osete pogoršanje životnog standarda kada se poveća cena hrane i kada se ta cena poveća, naravno da to uzrokuje povećanje cene i u ugostiteljskim objektima. Osim toga, porasla je cena struje, pa onda i zakupa poslovnih prostora i sve to utiče i na rast cena ugostiteljskih usluga”, rekla je predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača.

Rast cena nadmašio inflaciju: šta najviše poskupljuje?

Prema podacima RZS, hrana je poskupela za 12,1 odsto, a okviru te kategorije najveće poskupljenje je zabeleženo kod salata od 15,9 odsto. 

Gotova jela su poskupela za 10,8 odsto, topla i hladna predjela za 11,4 odsto, a pečenja i jela po narudžbini za 12 odsto. Kod variva i kolača zabeležen je isti procenat poskupljenja - 12,7.

Cena alkoholnih pića je povećana za 13,3 odsto, a bezalkoholnih za 14,6 odsto. 

Da je porast cena usko povezan sa većim troškovima zakupa, viših nabavnih cena pića i namirnica, kao i opšte inflacije potvrđuje i Miša Relić. Kako navodi, poseban izazov predstavlja činjenica da su troškovi rasli postepeno, ali kontinuirano, “što je u jednom trenutku zahtevalo korekciju maloprodajnih cena”.

“Kada je reč o prometu, uočava se značajan pad, pre svega zbog izostanka stranih turista koji su ranije činili veliki deo posetilaca, posebno u klupskim i noćnim sadržajima. Uz to, aktuelna društvena i ekonomska situacija u zemlji utiče na raspoloženje ljudi – sve više se štedi, razmišlja o osnovnim životnim troškovima, a zabava i noćni izlazak su među prvim stvarima koje se redukuju. U takvim okolnostima, ugostitelji, a naročito oni koji se bave klabingom, među prvima osećaju posledice”, pojašnjava  predsednik Udruženja noćnih klubova i barova.

Komentarišući promet, konkretno u restoranima, predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača Vesna Perinčić kaže da zvaničnu statistiku nema, ali dalje govori da ne primećuje velike promene u ponašanju. Ona ističe da je u kontekstu posećivanja restorana, izražena socijalna nejedankost.

“Ljudi koji su mogli da priušte restorane u principu i dalje sebi priušte to, gde god da se okrenete vidite da su puni i restorani brze hrane i restorani koji su luksuzni, tako da imate, nažalost, tu izraženu socijalnu nejednakost. Sa jedne strane imate ljude koji mogu sebi to da priušte, a sa druge strane ljude koji ne mogu ni da pomisle na to”.

Građani Srbije suočavaju se sa visokim cenama na više frontova, pored uvećanja u ugostiteljskim objektima, porast znatno utiče i na svakodnevnu nabavku neophodnih namirnica čija cena je podložna čestim promenama. Perinčić se osvrnula i na smanjenje cena pod pritiskom bojkota. 

“Na primer maslinovo ulje jednog proizvođača nije više 3600 dinara, nego mu je sad regulisana cena na oko 2000 dinara, dakle postojao je neki uticaj, ili su trgovci shvatili da ne mogu da prodaju po toliko prenaduvanim cenama. Ali to je sada pitanje ponude i tražnje, jer sve u krajnjoj liniji zavisi od potrošača. Ako potrošač ne kupuje, onda ceo taj proizvodno-prodajni lanac i proces pada u vodu. Potrošač je taj koji se u krajnjoj liniji sve pita i eto zato je bio i taj bojkot”, navela je za Insajder Perinčić. 

Dostava hrane – skuplja opcija nego što se čini

Građani se susreću sa konstantnim dilemama šta je po novim cenama isplativije - kupiti namirnice i praviti ručak ili se okrenuti dostavi hrane. Sa težom raspodelom budžeta zbog uvećanih cena u prodavnicama, posmatrajući potrošačku korpu, suočavaju se i oni sa minimalnom zaradom, ali i drugi sa prosečnom platom, te se neretko upoređuje iznos obroka koji se samostalno priprema sa porudžbinama, pogotovo kada se govori o ljudima koji žive sami. Ipak, predsednica Upravnog odbora Republičke unije potrošača smatra da dostava nije jeftinija opcija.

“Sada ne može da se naruči ispod 1000 dinara nikako, nerealno je, ako svaki dan naručuje samo jedan obrok, pa ne može da pokrije te izdatke, tako da apsolutno je jasna računica da nije povoljnije naručivati dostavu. A opet ono što su potrošači kod nas prinuđeni, gde su se dosta i izveštili, to je da prate te akcije, da obilaze više prodavnica, to je ispod dostojanstva, da vi sada jurite da kupujete proizvode na akcijama, a svesni ste da je ta cena na akciji zapravo realna cena. Ali naši potrošači su prinuđeni da tako rade, da kupuju, nabavljaju robu po cenama koje su oglašene na akcijskim sniženjima i da se tako snalaze i da bukvalno preživljavaju”, zaključuje Perinčić. 

Predsednik Udruženja noćnih klubova i barova Miša Relić komentariše i promenu cena pića, koja su, između ostalog, najčešće i neizostavan dodatak uz ručak prilikom odlaska u restoran. Kako on objašnjava, nema smisla upoređivati cene pića sada sa prethodnim godinama, budući da su se promenile “apsolutno sve ulazne stavke”.

“Sve to mora da se uzme u obzir pri formiranju cenovnika. Konkretno, mi u klubu BitefArtCafe nismo menjali cene još od prošle godine, uprkos novim nametima i povećanim troškovima. Svesni smo da je ekonomska kriza sve izraženija i da mnogi gosti ni trenutne cene ne mogu sebi da priušte. Zbog toga je svako potencijalno poskupljenje za nas veliki rizik – s jedne strane, nužno za opstanak, a s druge, može dodatno da odbije goste. Što se tiče konkretnih primera – recimo da je cena flaširanog viskija u nabavci porasla i do 20-25 odsto u poslednje dve godine, dok su sokovi i mineralne vode poskupeli u proseku 15–20 odsto. Ipak, u krajnjoj ceni za gosta te promene se uvode pažljivo i povremeno, kako bi se očuvala pristupačnost, ali i održala održivost poslovanja”, rekao je Relić.

Cene u Beogradu: od brzih obroka do luksuznog pečenja

U zavisnosti od izbora mesta, variraju i cene hrane, ljudi se neretko okreću i brzoj hrani, s obzirom na to da se tamo često mogu pronaći i obroci na akciji, ali i zato što je početna cena uglavnom pristupačnija u odnosu na one koje su u ponudi u luksuznim restoranima.

Iako popularnost hrane raste, finansijska raspoloživost opada, budući da raste i cena obroka, što može biti jedan od razloga zašto se ljudi okreću upravo nezdravoj hrani, kako u prodavnicama, tako i u ugostiteljskim lokalima. Sa druge strane, postoje i druge opcije koje su pristupačne, a ne uključuju nužno brzu hranu. Cene variraju i u odnosu na lokaciju, posmatrajući različite gradove, ali i različite delove istog grada, a utiče i, već spomenuti, kvalitet hrane.

Porcija ćevapa u različitim lokalima u Beogradu kreće se najčešće od 800 dinara do 1250 dinara, dok kilogram jagnjećeg pečenja obično varira između 3.000 din. i 4.000 din, a kilogram prasećeg pečenja može se naći od 2200 dinara, a cena ide i do 3.500.

Obrok salate su sve popularnije među potrošačima, a cena cezar salate može se naći za manje od 700 dinara, ali u nekim lokalima njena cena prelazi i 1.000 dinara.

Dupli juneći burgeri dostupni su u cenovnom rangu od nešto manje od 800 dinara, a cena dostiže i preko 1200 dinara.

U zavisnosti od želja i preferenci, kako same hrane, tako i ambijenta i lokacije, gosti restorana susreću se sa raznolikim cenama.

Koliko zaista vredi prosečna plata i šta ne staje u potrošačku korpu?

Prema podacima portala Demostat, udeo troškova ishrane u Srbiji u odnosu na prosečnu platu je 40 odsto i najveći je u regionu. Prosečna plata u Srbiji u januaru iznosila je 107.476 dinara, dok je potrošačka korpa vredna 106.195 dinara - pitanje se postavlja šta je u nju uračunato. Sličan odnos je i minimalca od 56.672 koji je za 1.587 dinara premašio minimalni paket neophodnih namirnica i usluga, naveo je Demostat.

Vesna Perinčić navodi da prilikom projekcije potrošačke korpe od strane RZS, oni navode da se oslanjaju na neki evropski standard, odnosno na njihove analize, ipak ona kaže da je ta “potrošačka korpa nerealna”.

“To se jasno vidi da je nerealna, da ne prati stvarne potrebe ljudi, jer potrebe prosečnog čoveka nisu vezane samo za hranu i piće, nego su vezane i za obrazovanje, i za kulturu, i za rekreaciju, i za niz drugih stavki, a naša potrošačka korpa cela ide na hranu i na plaćanje komunalnih usluga i telekomunikacionih usluga, a za ostalo apsolutno nema prostora”, objasnila je Perinčić.

Iako prosečne plate nisu po evropskim standardima, određena pića i hrana pariraju cenama u evropskim gradovima. Miša Relić komentariše visoke cene kafa koje se često konzumiraju prilikom posete kafića.

“Iako nisam iz sektora kafića, prema informacijama koje dobijamo iz branše, cena kafe u nabavci je značajno porasla – na svetskom tržištu je praktično duplirana u prethodnom periodu. Iako se čini paradoksalno da kafa u Srbiji dostiže cene kao u zemljama sa višim standardom, ugostitelji su često prinuđeni da te troškove prenesu na potrošače kako bi održali poslovanje”, pojasnio je Relić.

Cene kao u EU, plate daleko ispod: gde je Srbija u odnosu na region?

Na izgled, prosečna plata pokriva troškove obuhvaćene prosečnom potrošakom korpom, ali sa druge strane, dilema je prema kojim analizama je ona sastavljena i šta za građane Srbije predstavlja luksuz. Da li je sa trenutnim cenama ugostiteljskih usluga moguće priuštiti odlazak u restoran na ručak ili je to luksuz?

Situacija u regionu je drugačija, u našoj zemlji se izdvaja najviše novca na hranu u odnosu na prosečnu platu.

U Sloveniji se za hranu izdvaja 18,8 procenta mesečnih primanja, u Hrvatskoj 27%, a Crnoj Gori oko 30%, ali su velike razlike i u prosečnoj i minimalnoj zaradi.

Slovencima je prosečna plata 1.570 evra, a minimalna 930, u Hrvatskoj je prosek 1.392 evra, a minimalac 750, dok građani Crne Gore mesečno primaju 1.002 evra, a minimalne zarade kreću se u rasponu od 600 do 800 evra.

U analizi za Crnu Goru se navodi da je prosečna zarada u januaru iznosila 1.004 evra, dok je minimalac značajno povećan krajem prošle godine i sada iznosi 600 evra za zaposlene sa srednjom stručnom spremom i 800 evra za one sa visokim obrazovanjem.

Preuzeto sa:https://www.insajder.net/teme/koliko-kosta-rucak-u-restoranu-u-srbiji-normalnost-ili-luksuz